5 načina da srušite zidove između generacija
Milenijalsi kažu da su Bumeri gomila matoraca, Iksevi su zarobljeni u među prostoru… Ko najviše trpi zbog ovog generacijskog jaza? Organizacija! Učinak i profit. Liderima je izazov jasan: dovesti ih sve na istu ravan.
Evo pet mogućih načina da preskočite generacijski jaz u vašoj radnoj kulturi.
1) Unapredite komunikaciju
Okupite ljude oko neformalnih tema i pratite kako pojedinci reaguju. Što više dijaloga, tim bolje. Dobro je za Milenijalse (ponekad samozadovoljne i hiperaktivne) da budu izloženi uticaju drugih generacija. Samo zato što neko nije kompjuterski genije, ne mora da znači da nema neki fenomenalni talenat.
2) Demistifikujte
Mnogi ljudi se stide da priznaju da im manjka digitalnih veština; ali, kada nauče osnove, sigurno će otkriti da im se sve to sviđa. Ponudite časove i obuke Iksevima i Bumerima. Uparite ih sa mentorima Milenijalsima. Cilj je da se u organizaciji izgradi osnovni nivo poverenja.
3) Budite fleksibilni sa očekivanim nivoima posedovanja digitalnih veština
Svako je talentovan na svoj način. Neki vrlo talentovani ljudi ne vide nikakav smisao u beskonačnom sedenju ispred kompjutera. Veoma je važno da lideri i HR razumeju da je svaka talentovana osoba drugačija na svoj način. Bumeri I Iksevi osećaju ogroman društveni pritisak da se prilagode, da budu online sve vreme. A mnogo neverovatno talentovanih osoba bi svoje slobodno vreme provelo u sasvim drugačijim potragama na internetu.
Opširnije...4 osobine lidera koji talasaju
Po čemu se značajni lideri razlikuju od ostalih? Oni imaju velike i značajne ideje, znaju kako da ih prenesu na druge, a onda imaju istrajnost da postupaju u skladu sa zamišljenim. Oni što talasuju započinju efekat talasa važnih promena – čak i kada počnu sa veoma malim prvim korakom. 
Istaživanja sprovedena tokom poslednje dve godine koja su se odnosila na njihova mišljenja i ponašanje, su otkrila mnogo toga zajedničkog bez obzira na njihovog iskustva ili položaj. Naravno, postoji i puno razlika po pitanju područja i vrednovanja, ali njihov pristup svetu je veoma sličan.
1. Spremnost da vidi dalje od “mene”
Lideri koji pokreću talase daju veći značaj postizanju svojih ciljeva nego ličnom priznanju. Njih pokreću očekivani uticaj i moguće promene više nego lično priznanje.
• Oni su fokusirani na to “šta to znači za nas” više nego na “šta to znači za mene.” Veruju da će njihova misija biti od koristi za veće dobro.
• Oni što talasaju poklanjaju punju pažnju gradjenju značajnih i različitih odnosa koji im pomažu u ostvarenju ciljeva. Žele da budu od pomoći drugima. Odnosi i veze sa drugima im pomažu da uče, grade jake društvene mreže i pronadju smisao u svom radu.
Opširnije...
5 koraka ka boljoj inovativnoj kulturi
1. Preuzmite odgovornost.
Neophodno je promeniti način ponašanja kada se desi neuspeh. Da bi promene nastale, neko mora da preuzme odgovornost. Svako ko je uključen u inovacije mora da prepozna novu veštinu: smartfailing - pametno preuzimanje rizika za neuspeh. Kada ovladaju ovom veštinom, zaposleni rade bolje i postaju aktivni učesnici promena.
2. Shvatite gde grešite.
Morate znati zašto se desio neuspeh. Odgovori na ovo pitanje su različiti u različitim kompanijama, ali u svakoj je ista potreba da se ima jasna slika neuspeha. Sa jasnim uvidom šta su stvarni problemi i šta nas to sprečava da iz grešaka učimo! Nije suština u tome da se nikad ne pogreši, suština je da se nauči iz grešaka, da bi se to iskustvo implementiralo u buduće procese. Izazov je stvoriti okruženje u kojem je greška vidjena kao prilika da se nešto nauči i kao prilika da organizacija postane bolja i pametnija.
3. Budite otvoreni I komunicirajte bolje.
Čini se da svaka organizacija može imati koristi od veće transparentnosti i bolje komunikacije. Kako u inovativnosti tako i u neuspehu. Zaposleni, a pre svega menadžeri, preuzimanjem odgovornosti za razvoj smartfailing procesa moraju uložiti ogroman napor da na pravi način komuniciraju ovu vrlo osetljivu temu, što interno, što eksterno. Neophodan je pravi ton i odnos. Koliko je važna inovativna kultura, toliko je važna i kultura poimanja grešaka na pravi način. Ukoliko menadžeri komuniciraju da su greške nedopustive, ta percepcija će da bude važeća na svim niovima I ljudi će se plašiti bilo čega novog da ne bi pogrešili. Postoji i obrnut slučaj – ako vaša kompanija pokazuje toleranciju za greške i ima kulturu da se iz grešaka uči, tada će kompanija izgraditi svoju snagu i pozitivnan pristup smartfailing procesu.
Opširnije...